1. Održivo upravljanje muljem sa postrojenja za pripremu vode za piće

Osnovna svrha primene tehnoloških procesa u pripremi vode za piće je uklanjanje zagađujućih materija iz sirove vode i samim tim i isporuka hemijski i mikrobiološki bezbedne vode stambenim, industrijskim i komercijalnim objektima. Pri primeni većine pojedinačnih ili kombinacije više konvencionalnih procesa tretmana generišu se otpadni tokovi-muljevi (ili rezidue). Količina i sastav generisanog mulja zavisi od kvaliteta sirove vode, vrste i svrhe primenjenih tretmana, količine korišćenih hemikalija i kapaciteta postrojenja. Slično konceptu cirkularne ekonomije u upravljanju muljevima nastalim nakon tretmana otpadnih voda, korisna primena ove vrste muljeva predstavlja održivo rešenje za probleme njegovog odlaganja u smislu štednje prirodnih resursa i smanjenja količine otpada, posebno u većim aglomeracijama. Dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da koagulacioni mulj ima potencijal za primenom kao zeleni konstrukcioni materijal, kao dodatak za poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i zatvorenih devastiranih lokaliteta. Takođe, ustanovljeni su brojni pozitivni efekti primene u tretmanu otpadnih voda što doprinosi održivosti jednog preduzeća koje je najčešće odgovorno za pružanje usluga vodosnabdevanja ali i za odvođenje i kanalisanje otpadnih voda.

2 Smart Water Summer Forum: Tehnološki i ostali aspekti cirkularnosti u upravljanju muljem nastalog nakon tretmana otpadnih voda

Upravljanje postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda predstavlja veliki izazov za lokalnu zajednicu i operatere u svakom smislu, finansijskom, tehničkom, tehnološkom, kadrovskom i organizacionom. Prerada i odlaganje mulja ima značajan uticaj na operativne troškove i potencijalni negativan uticaj na životnu sredinu. Stoga je u fazi planiranja izgradnje uređaja i na dalje u njegovom radu potrebno uzeti u obzir mogućnosti primene odgovarajućih procesa obrade mulja za njegovo korišćenje u poljoprivredi, dobijanje energije i materijala sa tržišnom vrednošću čijom primenom se postiže zaštita zdravlja ljudi i životne sredine. To je veoma važno sa aspekta samoodrživosti ovakvih postrojenja sa jedne strane i doprinosa održivosti na nivou grada i nacionalnom nivou, sa druge strane. Poznato je da se brojne tehnike koje omogućavaju primenu mulja u date svrhe primenjuju već decenijama, međutim, na njihovom unapređenju je značajno učinjeno proteklih godina a primena principa cirkularne ekonomije u ovom sektoru značajno doprinosi razvoju novih tehnika koje omogućavaju korišćenje mulja kao resursa. To na dalje u ovoj oblasti otvara širok prostor za optimizaciju procesa tretmana, naučna istraživanja i razvoj novih poslovnih modela.

3 Bezbedna voda za sve: kvalitet vodnih resursa i održivi pristupi za uklanjanje arsena

Jedan od najvećih globalnih problema savremenog društva danas predstavlja sve manje dostupnih i zdravstveno bezbednih resursa vode za piće. Povećan sadržaj arsena u prirodnim (površinskim i podzemnim) vodama, koje se koriste kao resurs vode za piće, ozbiljna je pretnja očuvanju zdravlja ljudi. Zbog niza negativnih uticaja koji arsen ispoljava na zdravlje ljudi neophodno ga je ukloniti do sadržaja nižeg od maksimalno dozvoljene vrednosti za vodu za piće od 10 µg/l. Za uklanjanje arsena iz vode definisane su najbolje dostupne tehnike, ali je njihova primena strogo uslovljena kvalitetom vode koja se tretira, ne samo sa aspekta sadržaja arsena, već i sa aspekta sadržaja ostalih konstituenata vode. Stoga izbor odgovarajuće tehnike nije ni lak, ni jednostavan zadatak. Poslednjih godina razvoj novih adsorbenata doprineo je sve češćoj primeni adsorpcione tehnike u tretmanu vode za piće, zbog njene visoke efikasnosti i ekonomičnosti. Štaviše, upotrebom savremenih materijala, kojima se postiže visok stepen uklanjanja arsena, jednostavna regeneracija i iskorišćenje nakon tretmana, doprinosi se principima cirkularne ekonomije i zelene agende.

4 CPD kurs: Šta je važno za efikasno upravljanje PPOV?

Upravljanje postrojenjem za tretman otpadnih voda predstavlja složen zadatak koji, kada se pravilno uspostavi, omogućava maksimalno iskorišćenje kapaciteta postrojenja i osoblja, kao i njihovu sposobnost da odgovore na promene i izazove. Efikasno upravljanje zahteva integrisani pristup koji obuhvata savremenu tehnologiju, stručnost operatera i redovno održavanje opreme i kompletnog postrojenja. Kroz pravilno planiranje, nadzor i održavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda mogu efikasno doprineti zaštiti životne sredine. Bez adekvatnog upravljanja, čak i najskuplje i najnaprednije tehnologije koje su danas dostupne da zadovolje širok opseg potreba za tretmanom otpadnih voda nisu dovoljne za postizanje ciljeva zajednice. Efikasnost rada postrojenja zavisi od brojnih faktora, uključujući tehnološke, ekonomske i aspekte životne sredine. Procena ukupne efikasnosti zasniva se na postizanju višestrukih ciljeva, pri čemu je osnovni cilj smanjenje operativnih troškova i unapređenje kvaliteta efluenta kroz maksimalno smanjenje zagađujućih materija. Organizacije zadužene za za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda imaju zadatak da prikupe, transportuju, tretiraju, odlože i/ili ponovo koriste otpadnu vodu i njene ostatke. Uspostavljanje integrisanog sistema menadžmenta u različitim oblastima, kao što su: procesi, resursi, odnosi sa korisnicima, informacije, imovina, životna sredina i rizici, je ključno za uspešno upravljanje PPOV.

Ovaj kurs pruža praktične informacije potrebne za kontrolu postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i za upravljanje kvalitetom prečišćene vode i mulja. Polaznici će imati priliku da se upoznaju sa konkretnim primerima iz prakse koji se odnose na optimizaciju procesa prečišćavanja otpadnih voda, uključujući izazove i rešenja.

dr Božo Dalmacija, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemijske tehnologije, a posebna oblast rada je tretman vode za piće, otpadnih voda, remedijacija zemljišta, sedimenta i vode. Osnivač je Škole za zaštitu životne sredine koja se tradicionalno održava od 1997. godine. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine. Rukovodilac je Centra izvrsnosti za hemiju okoline i procenu rizika. Rukovodilac više od 100 projekata i studija, uključujući međunarodne projekte iz programa FP5, FP6, EUREKA, kao i projekata od nacionalnog značaja. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, a posebna oblast rada je tretman otpadnih voda. Naučni rad je realizovala kao saradnik na nacionalnim i međunarodnim projektima. Angažovanjem od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije stekla je dodatno iskustvo u razvoju zakonodavstva u oblasti zaštite i kvaliteta voda u Republici Srbiji. Predsednica je Upravnog odbora Edukativnog centra za zaštitu životne sredine EDEN. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Srđan Rončević, redovni profesor UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, sa akcentom na tehnologije remedijacije vode, sedimenta i zemljišta. Učestvovao je u realizaciji više od 90 projekata i studija, a rukovodio je jednim međunarodnim i dva nacionalna, kao i dva projekta regionalnog i lokalnog značaja. Od 2015. godine je prodekan za nauku Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Snežana Maletić, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti remedijacionih tehnologija sa posebnim osvrtom na primenu ugljeničnih materijala, procene biodostupnosti i biodegradabilnosti organskih kontaminanata, kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Naučni rad je realizovala kao saradnik na više od 25 projekata regionalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja. Takođe, autor i koautor je preko 50 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i većeg broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Trenutno je rukovodilac TwinSubDyn, HorizonEurope projekta i koordinator UNSPMF grupe u okviru Phy2Climate, Horizon2020 projekta. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jasmina Agbaba, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i tehnologije zaštite životne sredine, sa fokusom na procese pripreme vode za piće i tehnike remedijacije podzemnih voda. Rukovodilac je i učesnik više međunarodnih i nacionalnih projekata. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na poluindustrijskim postrojenjima za pripremu vode za piće. Jedan je od osnivača Udruženja za unapređenje i zaštitu životne sredine, današnjeg Edukativnog centra za zaštitu životne sredine - EDEN . Od 2018. godine je direktorka Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (UNSPMF). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dejan Krčmar, redovni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa akcentom na oblast zaštite voda i razvoj tehnolgija zaštite životne sredine. Učestvovao je u realizaciji više od 40 domaćih i 10 međunarodnih projekata i studija, rukovodilac je jednog projekta od strateškog značaja za razvoj AP Vojvodine. Autor i koautor je više od 60 radova, od kojih je 20 u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Od 2018. do 2024. godine bio je šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jelena Molnar Jazić,redovni profesor na UNSPMF bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine sa fokusom na ispitivanje kvaliteta i tretman vode unapređenim oksidacionim procesima usmerenim na uklanjanje prirodnih organskih materija i organskih mikropolutanata, kao i posledično formiranje nusprodukata oksidacije/dezinfekcije. Naučni rad je realizovala kroz učešće na nacionalnim i međunarodnim projektima (FP6, EUREKA, IPA, Twinning). Autorka je i koautorka 45 radova objavljenih u časopisima međunarodnog značaja sa SCI liste, kao i više od 100 publikacija sa naučnih skupova. Dobitnica je Dunavske nagrade „Danubius Young Scientific Award“ za 2016. godinu. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Aleksandra Tubić, redovni profesor PMF u Novom Sadu. Bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zeštita životne sredine, a posebno ispitivanjima uticaja mikroplastike i organskih zagađujućih materija na kvalitet vodenih ekosistema, kao i tretman voda. Poseduje ekspertizu u primeni gasne hromatografije. Iskusna je u radu u laboratorijskim i pilot istraživanjima. Rukovodilac je dva projekta iz programa HORIZON EUROPE i obavlja funkciju Vice Chair-a COST akcije PRIORITY. Takođe, aktivno učestvujem u radu Međunarodne organizacije za vode (eng. International water association - IWA), a posebno u upravnom odboru Radne grupe za upravljanje podzemnim vodama (IWA Groundwater management group). Koautor je više od 200 publikacija, od kojih su 66 radovi u međunarodno priznatim naučnim časopisima. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dragana Tomašević Pilipović,vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti tretmana sedimenta, kvaliteta voda , kao i hemijskom procenom rizika u životnoj sredini. Autor je i koautor 40 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešću na međunarodnim i nacionalnim projekatima, a trenutno rukovodi BEuSED projektom, Fonda za nauku RS. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta voda (analize površinske i podzemne vode, tretman i analize otpadne vode, monitoring kvaliteta voda), remedijacije zagađenog sedimenta i tretmana otpada. Autorka je i koautorka preko 30 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte. Rukovodila je WasteWaterForce PROMIS projektom, Fonda za nauku RS kao, a trenutno rukovodi SmartWaterTwin, HorizonEurope projektom. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Malcolm Watson, vanredni profesor na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim iz oblasti vode za piće: uklanjanje arsena, interakcije NOM i arsena, kontrole dezinfekcionih nusproizvoda. Takođe, autor je i koautor 36 naučna rada u časopisima od međunarodnog značaja, kao i brojnih saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Mentor je na osnovnim, master i doktorskim studijama. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Vesna Pešić, docentkinja na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti zaštite životne sredine, istraživanjem i projektima na polju kvaliteta vode (tretman vode za piće, analiza i tretman otpadnih voda, monitoring voda). Objavila je više naučnih i stručnih radova u časopisima od međunarodnog i nacionalnog značaja, kao i saopštenja na konferencijama. Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata i studija. Rukovodilac je projekta Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada. Tehnički je rukovodilac akreditovane Laboratorije za hemijska ispitivanja životne sredine “Docent dr Milena Dalmacija”. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Anita Leovac Maćerak, docent UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti tretmana i zaštite voda i otpadnih voda i valorizacije otpadnih muljeva. Autorka je i koautorka 15 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Naučni rad ostvaruje kroz međunarodne i nacionalne projekte (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Republike Srbije, Fond za nauku Republike Srbije, Erazmus+, COST akcije, HORIZON) od kojih je trenutno aktuelni SmartWaterTwin (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01). Celokupna biografija je dostupna na www.dh.uns.ac.rs.

dr Maja Vujić, naučni saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom koji je fokusiran na istraživanje mikroplastike u životnoj sredini, njene interakcije sa mikropolutantima, i metode njenog uklanjanja iz vode. Rukovodilac je projekta "µPlastChar" finansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku AP Vojvodine. Aktivno učestvuje u nekoliko projekata vezanih za monitoring vode i sedimenta, procese pripreme vode za piće, kao i u nacionalnim i međunarodnim projektima o mikroplastici. Autor i koautor je 9 radova u časopisima međunarodnog značaja i više od 51 rad i saopštenje na domaćim i međunarodnim konferencijama (ukupna citiranost iznosi 121; h-indeks 6). Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Dragana Tamindžija, docent na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti mikrobiologije životne sredine, mikrobiološkog monitoringa kvaliteta voda, sedimenta i zemljišta, kao i primenom mikroorganizama u bioremedijaciji organskih i neorganskih polutanata. Autor je i koautor 14 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja, kao i velikog broja saopštenja na međunarodnim i nacionalnim konferencijama. Svoj naučni rad ostvaruje kroz učešću na međunarodnim i nacionalnim projekatima. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.

dr Jasmina Nikić, naučni saradnik na UNSPMF, bavi se naučno-istraživačkim radom u oblasti hemije i zaštite životne sredine, sa posebnim osvrtom na tretman vode za piće. Učestvovala je u realiazaciji više projekata i studija a rukovodila je sa dva nacionalna projekta. Autor je i koautor 16 naučnih radova u časopisima od međunarodnog značaja i više od 50 saopštenja sa nacionalnih i međunarodnih konferencija. Celokupna biografija dostupna je na www.dh.uns.ac.rs.